<?xml version="1.0" ?>
<!DOCTYPE book PUBLIC "-//KDE//DTD DocBook XML V4.5-Based Variant V1.1//EN" "dtd/kdedbx45.dtd" [
<!ENTITY % addindex "IGNORE">
<!ENTITY % Serbian "INCLUDE"
> <!-- change language only here -->
<!ENTITY commands SYSTEM "commands.docbook">
]>
<book id="kcalc" lang="&language;">
<bookinfo>
<title
>Приручник за <application
>К‑калк</application
></title>
<authorgroup>
<author
><personname
><firstname
>Бернд</firstname
> <othername
>Јоханес</othername
> <surname
>Вибен</surname
></personname
> &Bernd.Johannes.Wuebben.mail; </author>
<author
><personname
><firstname
>Памела</firstname
> <surname
>Робертс</surname
></personname
> &Pamela.Roberts.mail; </author>
<author
><personname
><firstname
>Ан Мари</firstname
> <surname
>Мафу</surname
></personname
> &Anne-Marie.Mahfouf.mail; </author>
<othercredit role="translator"
><firstname
>Драган</firstname
><surname
>Пантелић</surname
><affiliation
><address
><email
>falcon-10@gmx.de</email
></address
></affiliation
><contrib
>превод</contrib
></othercredit
>
</authorgroup>
<copyright>
<year
>2001</year
> <year
>2002</year
> <year
>2005</year
> <year
>2006</year>
<holder
>Бернд Јоханес Вибен, Памела Робертс, Ан Мари Мафу</holder>
</copyright>
<legalnotice
>&FDLNotice;</legalnotice>
<date
>25. 7. 2016.</date>
<releaseinfo
>Програми КДЕ‑а 16.08</releaseinfo>
<abstract
><para
><application
>К‑калк</application
> је калкулатор за окружење радне површи. Може се користити у једноставном режиму, за основне аритметичке операције, али и у напреднијим режимима, за научна и статистичка израчунавања, као и за баратање бројевним системима.</para
></abstract>
<keywordset>
<keyword
>КДЕ</keyword>
<keyword
>К‑калк</keyword>
<keyword
>калкулатор</keyword>
</keywordset>
</bookinfo>
<chapter id="introduction">
<title
>Увод</title>
<para
><application
>К‑калк</application
> пружа много више математичких функција него што се види на први поглед. Проучите секцију о пречицама с тастатуре и режимима у овом приручнику да бисте сазнали више о расположивим функцијама.</para>
<para
>У додатак уобичајеној функционалности већине научних калкулатора, <application
>К‑калк</application
> пружа и следеће могућности вредне истицања:</para>
<itemizedlist>
<listitem>
<para
>Тригонометријске функције, логичке операције, и статистичка израчунавања.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Исецање и налепљивање бројева са и на екран <application
>К‑калка</application
>.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
><firstterm
>Стек резултата</firstterm
>, преко кога можете згодно позивати претходне резултате.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Можете да подесите боје и фонт екрана.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
>У дијалогу за подешавање можете да подесите тачност с којом <application
>К‑калк</application
> рачуна, број приказаних цифара и број децимала.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
><application
>К‑калк</application
> пружа велики број корисних <link linkend="key-accels"
>свеза тастера</link
>, које олакшавају коришћење <application
>К‑калка</application
> без уређаја с показивачем.</para>
<para
>Савет: притискањем (и држањем) тастера <keycap
>Ctrl</keycap
>, видећете за свако дугме придружену свезу тастера.</para>
</listitem>
</itemizedlist>
<!--see https://bugs.kde.org/show_bug.cgi?id=326481-->
<note
><para
><application
>К‑калк</application
> користи <ulink url="https://en.wikipedia.org/wiki/Calculator_input_methods#Infix_notation"
>инфиксну нотацију</ulink
>, која се учи у школама као правилан редослед операција; ово је насупрот <ulink url="https://en.wikipedia.org/wiki/Calculator_input_methods#Immediate_execution"
>тренутном извршавању</ulink
>, које користе многи једноставни калкулатори. </para
></note>
<para
>Забавите се са <application
>К‑калком</application
>!</para>
<para
><personname
><firstname
>Бернд</firstname
> <othername
>Јоханес</othername
> <surname
>Вибен</surname
></personname
></para>
</chapter>
<chapter id="usage">
<title
>Употреба</title>
<sect1 id="general-usage">
<title
>Општа употреба</title>
<para
>Општа употреба је једноставна и слична начину функционисања већине обичних научних калкулатора, али запазите следеће специјалне могућности <application
>К‑калка</application
>:</para>
<variablelist>
<varlistentry>
<term
>Стек резултата</term>
<listitem
><para
>Сваки пут кад кликнете левим на дугме <guibutton
>=</guibutton
> или притиснете тастер <keycap
>Enter</keycap
> или <keysym
>=</keysym
>, приказани резултат бива уписан у <application
>К‑калков</application
> стек резултата. Кроз стек резултата можете се кретати тастерима <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>Z</keycap
></keycombo
> и <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>Shift</keycap
><keycap
>Z</keycap
></keycombo
>.</para
>
</listitem>
</varlistentry
>
<varlistentry>
<term
>Функција процента</term>
<listitem>
<para
>Функција процента ради донекле другачије него на већини калкулатора. Међутим, кад се једном схвати, њена проширена функционалност показује врло корисном. За детаље погледајте секцију о <link linkend="percent"
>функцији процента</link
>.</para>
</listitem
></varlistentry>
<varlistentry>
<term
>Исецање и налепљивање</term>
<listitem>
<para
><itemizedlist>
<listitem>
<para
>Пречица <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>C</keycap
></keycombo
> копира приказани број у клипборд.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Пречица <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>V</keycap
></keycombo
> налепљује садржај клипборда на екран, под условом да је правилан број у покретном зарезу.</para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Још увек је могуће копирати и налепљивати кликтањем на <application
>К‑калков</application
> екран, али може бити избачено из будућих издања.</para>
</listitem>
</itemizedlist>
</para
></listitem
></varlistentry>
<varlistentry>
<term
>Напредне функције</term>
<listitem>
<para
>Кад први пут покренете <application
>К‑калк</application
>, биће приказана само дугмад за основне аритметичке операције.</para>
<para
>Кроз мени <guimenu
>Подешавање</guimenu
> могуће је изабрати режим рада: <link linkend="simple-mode"
>једноставан</link
>, <link linkend="science-mode"
>научни</link
>, <link linkend="statistical-mode"
>статистички</link
> или <link linkend="numeral-system-mode"
>бројевни системи</link
>. Имајте у виду да ће се ови режими помало мењати са будућим издањима <application
>К‑калка</application
>.</para
>
</listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
>Распоред дугмади</term>
<listitem>
<para
>У напредним режимима многа дугмад имају секундарни распоред, како би се обезбедио лак приступ свим функцијама <application
>К‑калка</application
>. Кликните на дугме <guibutton
>Shift</guibutton
> или притисните пречицу <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>2</keycap
></keycombo
> да учините секундарни распоред видљивим.</para
>
</listitem>
</varlistentry>
</variablelist>
</sect1>
<!-- describing MODES here -->
<sect1 id="simple-mode">
<title
>Једноставни режим</title>
<para
>Овај режим садржи само ону дугмад и функције које су неопходне за основна израчунавања.</para>
<para
>Ако желите само да саберете све ставке са фактуре, овај режим вам може највише одговарати.</para>
</sect1>
<sect1 id="science-mode">
<title
>Научни режим</title>
<para
>У овом режиму, лева колона дугмади додељена је тригонометријским функцијама:</para>
<informaltable
><tgroup cols="2">
<thead>
<row
><entry
>дугмад</entry>
<entry
>функција</entry
></row>
</thead>
<tbody>
<row
><entry
><guibutton
>Hyp</guibutton
></entry>
<entry
>Улази у хиперболички подрежим. На пример, <guibutton
>Hyp</guibutton
> <guibutton
>Sin</guibutton
> даје синус хиперболички, sinh.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Sin</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна синус.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>Sin</guibutton
> или <guibutton
>Asin</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна инверзни синус.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Cos</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна косинус.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>Cos</guibutton
> или <guibutton
>Acos</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна инверзни косинус.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Tan</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна тангенс.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>Tan</guibutton
> или <guibutton
>Atan</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна инверзни тангенс.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Log</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна логаритам за основу 10.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>Log</guibutton
> или 10<superscript
>x</superscript
></entry>
<entry
>Рачуна 10 на x.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Ln</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна природни логаритам (логаритам за основу e).</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>Ln</guibutton
> или e<superscript
>x</superscript
></entry>
<entry
>Рачуна e (основа природног логаритма) на x.</entry
></row>
</tbody
></tgroup
></informaltable>
<para
>Друга колона има дугмад за алгебарске функције:</para>
<informaltable
><tgroup cols="2">
<thead>
<row
><entry
>дугмад</entry>
<entry
>функција</entry
></row>
</thead>
<tbody>
<row
><entry
><guibutton
>Mod</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна остатак у еуклидском дељењу.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>Mod</guibutton
> или <guibutton
>IntDiv</guibutton
></entry>
<entry
>Целобројно дељење (цео део количника).</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>1/x</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна реципрочну вредност броја.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>1/x</guibutton
> или <guibutton
>(n m)</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна број различитих подскупова величине другог операнда елемената из скупа величине првог операнда (биномни коефицијенти).</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>n!</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна производ свих позитивних целих бројева мањих или једнаких датом целобројном операнду (факторијел).</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>x²</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна x на квадрат.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>x²</guibutton
> или <guibutton
>√x</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна квадратни корен из x.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>xʸ</guibutton
></entry>
<entry
>x степеновано са y.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> x<superscript
>y</superscript
> или x<superscript
>1/y</superscript
></entry>
<entry
>x степеновано са 1/y.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>x³</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна x на трећи степен (куб).</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>x³</guibutton
> или <guibutton
>∛x</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна трећи (кубни) корен из x.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>x·10ʸ</guibutton
></entry>
<entry
>Рачуна производ првог операнда и степена базе десет другог операнда.</entry
></row>
</tbody
></tgroup
></informaltable>
</sect1>
<sect1 id="statistical-mode">
<title
>Статистички режим</title>
<para
>У овом режиму, лева колона дугмади додељена је статистичким функцијама:</para>
<para
>Највећи део функционалности у овом режиму врти се око дугмета <guibutton
>Dat</guibutton
>. Списак бројевних података стварате тако што уносите бројеве у калкулатор и притискате дугме <guibutton
>Dat</guibutton
>. На екрану је дат секвенцијално растући број, који указује на положај ставке на списку података. Традиционални калкулатор складишти само три вредности за статистичке функције: број дискретних ставки на списку, збир свих ставки и збир квадрата свих ставки. <application
>К‑калк</application
> се овде разликује по томе што заиста складишти све дискретне вредности, тако да можете израчунати и медијан података. </para>
<informaltable
><tgroup cols="2">
<thead>
<row
><entry
>дугмад</entry>
<entry
>функција</entry
></row
></thead>
<tbody>
<row
><entry
><guibutton
>N</guibutton
></entry>
<entry
>Враћа број унетих ставки.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>N</guibutton
> или <guibutton
>Σx</guibutton
></entry>
<entry
>Приказује збир свих унетих ставки.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Mea</guibutton
></entry>
<entry
>Приказује средњу вредност унетих ставки.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>Mea</guibutton
> или <guibutton
>Σx²</guibutton
></entry>
<entry
>Приказује збир квадрата унетих ставки.</entry
></row>
<row
><entry
>σ<subscript
>N</subscript
></entry>
<entry
>Приказује стандардну девијацију (n).</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> σ<subscript
>N</subscript
> или σ<subscript
>N-1</subscript
> </entry>
<entry
>Приказује стандардну девијацију популације (n-1).</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Med</guibutton
></entry>
<entry
>Приказује медијан.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Dat</guibutton
></entry>
<entry
>Уноси ставку.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>Dat</guibutton
> или <guibutton
>CDat</guibutton
></entry>
<entry
>Брише последњу унесену ставку.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>CSt</guibutton
></entry>
<entry
>Чисти складиште унесених ставки.</entry
></row>
</tbody
></tgroup
></informaltable>
<para
>Наредне две колоне садрже дугмад са тригонометријским и алгебарским функцијама, описаним у <link linkend="science-mode"
>одељку о научном режиму</link
>.</para>
</sect1>
<sect1 id="numeral-system-mode">
<title
>Режим бројевних система</title>
<para
>Овај режим садржи дугмад и функције за бинарно, хексадекадно, октално и декадно рачунање.</para>
<para
>Бројевни систем бирате радио дугмадима на десној страни. На пример, хексадекадни број уносите тако што изаберете радио дугме <guilabel
>Хекс.</guilabel
>, па унесете цифре, укључујући и слова <guibutton
>A</guibutton
> до <guibutton
>F</guibutton
> за бројеве веће од 9. Ако потом желите да видите број бинарно, само изаберите <guilabel
>Бин.</guilabel
>.</para>
<para
>Бинарни, октални и хексадекадни бројеви могу се приказати као групе цифара раздвојених празнинама. Ово груписање може да побољша читљивост бројева. На пример, хексадекадни број <emphasis
>AF1C42</emphasis
> може да се прикаже као <emphasis
>AF 1C 42</emphasis
>, са размаком између сваке две цифре. Груписање се може искључити или наштеловати. Идите на <menuchoice
><guimenu
>Подешавање</guimenu
><guimenuitem
>Подеси К‑калк...</guimenuitem
></menuchoice
> да позовете дијалог за подешавање и на страници <guilabel
>Опште</guilabel
> измените ову поставку.</para>
<para
>Може вам одговарати да видите појединачне битове, тако што изаберете <guimenu
>Уређивање битова</guimenu
> из менија <guimenu
>Подешавање</guimenu
>.</para>
<para
>Овај режим даје наредне логичке операторе: <informaltable
><tgroup cols="2">
<thead>
<row
><entry
>дугмад</entry>
<entry
>функција</entry
></row
></thead>
<tbody>
<row
><entry
><guibutton
>AND</guibutton
></entry>
<entry
>Два броја се уводе у логичку конјункцију.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>OR</guibutton
></entry>
<entry
>Два броја се уводе у логичку дисјункцију.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>XOR</guibutton
></entry>
<entry
>Два броја се уводе у ексклузивну логичку дисјункцију.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Lsh</guibutton
></entry>
<entry
>Леви помак вредности.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Rsh</guibutton
></entry>
<entry
>Десни помак вредности.</entry
></row>
<row
><entry
><guibutton
>Cmp</guibutton
></entry>
<entry
>Јединични комплемент.</entry
></row>
</tbody
></tgroup
></informaltable>
</para>
<para
>Друга колона садржи дугмад са алгебарским функцијама, описаним у <link linkend="science-mode"
>одељку о научном режиму</link
>.</para>
<para
>Трећа колона, са дугмадима <guibutton
>A</guibutton
> до <guibutton
>F</guibutton
>, активна је само у хексадекадном режиму. </para>
</sect1>
<!-- end of MODES -->
<sect1 id="memory-operations">
<title
>Операције с меморијом</title>
<para
><application
>К‑калк</application
> подржава операције с меморијом какве дају стандардни калкулатори, као и шест места за држање константи.</para>
<sect2 id="standard_memory">
<title
>Стандардне операције с меморијом</title>
<para
><application
>К‑калк</application
> може да памти резултате операција место вас, ради употребе у наредним рачунањима. Овим функцијама приступате преко дугмади <guibutton
>MR</guibutton
>, <guibutton
>MS</guibutton
>, <guibutton
>M+</guibutton
> и <guibutton
>MC</guibutton
>.</para>
<variablelist>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>MS</guibutton
></term>
<listitem
><para
>Дугме <guibutton
>MS</guibutton
> складишти у меморију тренутно приказани резултат. </para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>M+</guibutton
></term>
<listitem
><para
>Дугме <guibutton
>M+</guibutton
> додаје текући резултат вредности у меморији. На пример, ако сте ускладиштили 20, а текући резултат је 5, по притиску на ово дугме меморија ће садржати 25. Ако је меморија празна, понаша се као дугме <guibutton
>MS</guibutton
>, просто складиштећи резултат.</para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>MR</guibutton
></term>
<listitem
><para
>Дугме <guibutton
>MR</guibutton
> добавља вредност ускладиштену у меморији и ставља је на екран.</para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>MC</guibutton
></term>
<listitem
><para
>Дугме <guibutton
>MC</guibutton
> чисти меморију.</para
></listitem>
</varlistentry>
</variablelist>
<para
>Ако је вредност ускладиштена у меморији, на траци стања се види једно <guilabel
>M</guilabel
>, поред показатеља режима калкулатора.</para>
</sect2>
<sect2 id="constant_buttons">
<title
>Константе</title>
<para
>Шест дугмади за константе, <guibutton
>C1</guibutton
> до <guibutton
>C6</guibutton
>, виде се само када је активирана ставка <guilabel
>Дугмад константи</guilabel
> у менију <guimenu
>Подешавање</guimenu
> на траци менија. Доступна су у научном и статистичком режиму.</para>
<para
>Вредност складиштену у константи можете видети тако што лебдите показивачем миша над дугметом.</para>
<para
>За складиштење броја приказаног на екрану <application
>К‑калка</application
> као једне од шест константи, прво притисните дугме <guibutton
>Shift</guibutton
>, па једно од дугмади <guibutton
>C1</guibutton
> до <guibutton
>C6</guibutton
>.</para>
<para
>За уношење вредности складиштене под константом у рачун, притисните жељено дугме (<guibutton
>C1</guibutton
> до <guibutton
>C6</guibutton
>) и одговарајући број ће се појавити на екрану. </para>
<para
>Можете мењати етикете дугмади константи, како бисте лакше запамтили које дугме даје коју константу. Кликните десним дугметом миша на једно од дугмади од <guibutton
>C1</guibutton
> до <guibutton
>C6</guibutton
>, и искочиће мени у којем можете изабрати <guilabel
>Постави име</guilabel
>. </para>
<para
>Постоје многе предефинисане константе (већином физичке) које се могу ставити на дугмад <guibutton
>C1</guibutton
> до <guibutton
>C6</guibutton
>, тако што из искачућег менија који се позива десним кликом на дугме константе изаберете <guilabel
>Изабери са списка</guilabel
>. Мада се предефинисаним константама може приступити и преко менија <guimenu
>Константе</guimenu
> у траци менија, складиштење на дугмад константе је врло практично ако се вредност често користи.</para>
</sect2>
</sect1>
<sect1 id="key-accels">
<title
>Једнотастерске пречице</title>
<para
>Ради једноставнијег уноса са тастатуре при рачунању, <application
>К‑калк</application
> има једнотастерске пречице за већину функција. На пример, уносом <userinput
>7R</userinput
> или <userinput
>7r</userinput
> рачунате реципрочну вредност од 7 (1/7).</para>
<para
>Током рачунања, увек можете притиснути <keycap
>Ctrl</keycap
> да би свако дугме показало своју свезу тастера.</para>
<!-- Shift works like Caps Lock-->
<informaltable
><tgroup cols="3">
<thead>
<row
><entry
>тастер</entry>
<entry
>функција</entry>
<entry
>напомене</entry
></row>
</thead>
<tbody>
<row
><entry
><keycap
>H</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Hyp</guibutton
></entry>
<entry
>Хиперболичко, нпр. <guibutton
>Hyp</guibutton
> <guibutton
>Sin</guibutton
> за sinh.</entry
></row>
<row
><entry
><keycap
>S</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Sin</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>
<row
><entry
><keycap
>C</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Cos</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>
<row
><entry
><keycap
>T</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Tan</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>
<row
><entry
><keycap
>N</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Ln</guibutton
></entry>
<entry
>Логаритам за основу e.</entry
></row>
<row
><entry
><keycap
>L</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Log</guibutton
></entry>
<entry
>Логаритам за основу 10.</entry
></row>
<row
><entry
><keycap
>Ctrl-2</keycap
></entry>
<entry
> <guibutton
>Shift</guibutton
></entry>
<entry
>Друга функција за ово дугме. На пример, ако желите arcsin откуцајте <userinput
>Ctrl-2 s </userinput
>.</entry
></row>
<row
><entry
><keysym
>\</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>+/−</guibutton
></entry>
<entry
>Изврће знак.</entry
></row>
<row
><entry
><keysym
>[</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>x^2</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>
<row
><entry
><keysym
>^</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>x^y</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>
<row
><entry
><keysym
>!</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>n!</guibutton
></entry>
<entry
>Факторијел.</entry
></row>
<row
><entry
><keysym
>E</keysym
></entry>
<entry
>x 10<superscript
>y</superscript
></entry>
<entry
>Изложилац.</entry
></row>
<row
><entry
><keysym
><</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>Lsh</guibutton
></entry>
<entry
>Леви помак.</entry
></row>
<!-- no "<" on Lsh key only "
>" on Rsh key-->
<row
><entry
><keysym
>></keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>Rsh</guibutton
></entry>
<entry
>Десни помак.</entry
></row>
<row
><entry
><keysym
>&</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>AND</guibutton
></entry>
<entry
>Логичко И.</entry
></row>
<row
><entry
><keysym
>x</keysym
> или <keysym
>*</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>×</guibutton
></entry>
<entry
>Множење.</entry
></row>
<row
><entry
><keysym
>/</keysym
></entry>
<entry
><guibutton
>÷</guibutton
></entry>
<entry
>Дељење.</entry
></row>
<row
><entry
><keycap
>D</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Dat</guibutton
></entry>
<entry
>Унос ставке у статистичком режиму.</entry
></row>
<row
><entry
><keycap
>|</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>OR</guibutton
></entry>
<entry
>Логичко ИЛИ. <guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>OR</guibutton
> даје КСИЛИ.</entry
></row>
<row
><entry
><keycap
>R</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>1/x</guibutton
></entry>
<entry
>Реципрочно.</entry
></row>
<row
><entry
><keycap
>Enter</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>=</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>
<row
><entry
><keycap
><keycap
>Return</keycap
></keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>=</guibutton
></entry>
<entry
></entry
></row>
<row
><entry
><keycap
>Backspace</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>←</guibutton
></entry>
<entry
>Брише последњу цифру.</entry
></row>
<row
><entry
><keycap
><keycap
>PageUp</keycap
></keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>C</guibutton
></entry>
<entry
>Чисти.</entry
></row>
<row
><entry
><keycap
>Escape</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>C</guibutton
></entry>
<entry
>Чисти.</entry
></row>
<!--
<row
><entry
><keycap
>Prior</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>C</guibutton
></entry>
<entry
>Clear</entry
></row>
-->
<row
><entry
><keycap
><keycap
>PageDown</keycap
></keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>AC</guibutton
></entry>
<entry
>Чисти све.</entry
></row>
<!--
<row
><entry
><keycap
>Next</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>AC</guibutton
></entry>
<entry
>Clear all</entry
></row>
-->
<row
><entry
><keycap
>Del</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>AC</guibutton
></entry>
<entry
>Чисти све.</entry
></row>
<row
><entry
><keycap
>:</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>Mod</guibutton
></entry>
<entry
>Остатак при дељењу.</entry
></row>
<row
><entry
><keycap
>Alt</keycap
>+<keycap
>1</keycap
> до <keycap
>Alt</keycap
>+<keycap
>6</keycap
></entry>
<entry
><guibutton
>C1</guibutton
></entry>
<entry
>Позива вредност складиштену у <guibutton
>C1</guibutton
> до <guibutton
>C6</guibutton
>.</entry
></row>
</tbody
></tgroup
></informaltable>
</sect1>
</chapter>
<chapter id="comments-on-specific-functions">
<title
>Коментари о специфичним функцијама</title>
<sect1 id="mod">
<title
><guibutton
>Mod</guibutton
> и <guibutton
>IntDiv</guibutton
></title>
<variablelist>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>Mod</guibutton
> даје остатак при дељењу приказаног броја са следећим унесеним бројем.</term>
<listitem
><para
><userinput
>22 Mod 8 = </userinput
> даје резултат <emphasis
>6</emphasis
>.</para>
<para
><userinput
>22.345 Mod 8 = </userinput
> даје резултат <emphasis
>6.345</emphasis
>.</para>
</listitem
></varlistentry>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>Shift</guibutton
> <guibutton
>IntDiv</guibutton
> даје целобројни резултат дељења приказаног броја са следећим унесеним бројем.</term>
<listitem
><para
><userinput
>22 Shift IntDiv 8 = </userinput
> даје резултат <emphasis
>2</emphasis
>.</para>
<para
><userinput
>22.345 Shift IntDiv 8 = </userinput
> такође даје <emphasis
>2</emphasis
>. </para
></listitem
></varlistentry>
</variablelist>
</sect1>
<sect1 id="percent">
<title
>%</title>
<para
>Као замена за <guibutton
>=</guibutton
>, дугме <guibutton
>%</guibutton
> тумачи последњу изведену операцију овако:</para>
<para
><itemizedlist>
<listitem>
<para
>Ако је крајњи оператор + или -, други аргумент се схвата као проценат првог операнда. </para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Ако је крајњи оператор *, резултат множења се дели са 100. </para>
</listitem>
<listitem>
<para
>Ако је крајњи оператор /, даје леви операнд као проценат десног операнда. </para>
</listitem>
<listitem>
<para
>У свим осталим случајевима, <guibutton
>%</guibutton
> даје исти резултат као <guibutton
>=</guibutton
>. </para>
</listitem>
</itemizedlist
></para>
<variablelist>
<varlistentry>
<term
>Примери:</term>
<listitem>
<para
><userinput
>150 + 50 %</userinput
> даје <emphasis
>225</emphasis
> (150 плус 50 процената од 150)</para>
<para
><userinput
>42 * 3 %</userinput
> даје <emphasis
>1.26</emphasis
> (42 * 3 / 100)</para>
<para
><userinput
>45 / 55 %</userinput
> даје <emphasis
>81.81...</emphasis
> (45 је 81.81... процената од 55)</para>
</listitem>
</varlistentry>
</variablelist>
</sect1>
<sect1 id="lsh-rsh">
<title
><guibutton
>Lsh</guibutton
> и <guibutton
>Rsh</guibutton
></title>
<variablelist>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>Lsh</guibutton
> помиче улево (множи са 2) целобројни део приказане вредности n пута, где је n следећи унесени број, и даје целобројан резултат (основа се поставља на <guilabel
>Бин.</guilabel
>):</term>
<listitem
><para
><userinput
>10 Lsh 3 =</userinput
> даје <emphasis
>80</emphasis
> (10 три пута помножено са 2).</para>
<para
><userinput
>10.345 Lsh 3 =</userinput
> такође даје <emphasis
>80</emphasis
>.</para
></listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>Rsh</guibutton
> помиче вредност удесно (целобројно дели са 2) n пута.</term>
<listitem
><para
><userinput
>16 Rsh 2 =</userinput
> даје <emphasis
>4</emphasis
> (16 двапут подељено са 2).</para>
<para
><userinput
>16.999 Rsh 2 =</userinput
> такође даје <emphasis
>4</emphasis
>.</para>
</listitem>
</varlistentry>
</variablelist>
</sect1>
<sect1 id="and-or-xor">
<title
><guibutton
>Cmp</guibutton
>, <guibutton
>AND</guibutton
>, <guibutton
>OR</guibutton
> и <guibutton
>XOR</guibutton
></title>
<para
>Функције <guibutton
>Cmp</guibutton
>, <guibutton
>AND</guibutton
> и <guibutton
>OR</guibutton
> изводе битске логичке операције, те су смисленије ако је основа постављена на <guilabel
>Хекс.</guilabel
>, <guilabel
>Окт.</guilabel
> или <guilabel
>Бин.</guilabel
> пре него на <guilabel
>Дек.</guilabel
>. У следећим примерима основа је постављена на <guilabel
>Бин.</guilabel
>.</para>
<variablelist>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>Cmp</guibutton
> изводи јединични комплемент (обрће битове).</term>
<listitem
><para
><userinput
>101 Cmp</userinput
> даје <emphasis
>111...111010</emphasis
>.</para
> </listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>AND</guibutton
> изводи логичко И.</term>
<listitem
><para
><userinput
>101 AND 110 =</userinput
> даје <emphasis
>100</emphasis
>.</para
> </listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>OR</guibutton
> изводи логичко ИЛИ.</term>
<listitem
><para
><userinput
>101 OR 110 =</userinput
> даје <emphasis
>111</emphasis
>.</para
> </listitem>
</varlistentry>
<varlistentry>
<term
><guibutton
>XOR</guibutton
> изводи логичко КСИЛИ (ексклузивно ИЛИ).</term>
<listitem
><para
><userinput
>101 XOR 110 =</userinput
> даје <emphasis
>11</emphasis
>.</para
> </listitem>
</varlistentry>
</variablelist>
</sect1>
</chapter>
<chapter id="questions-and-answers">
<title
>Питања и одговори</title>
<qandaset>
<qandaentry>
<question
><para
>Како да добијем e, Ојлеров број?</para
></question>
<answer
><para
>Притисните <userinput
>1 <keycap
>Shift</keycap
> e<superscript
>x</superscript
></userinput
> у прозору <application
>К‑калка</application
>, притисните <userinput
>1 <keycombo action="simul"
><keycap
>Ctrl</keycap
><keycap
>2</keycap
></keycombo
> <keycap
>N</keycap
></userinput
> на тастатури или употребите мени <menuchoice
><guimenu
>Константе</guimenu
><guimenuitem
>Математика</guimenuitem
> </menuchoice
>.</para
></answer>
</qandaentry>
<qandaentry>
<question
><para
>Како да имам две фиксне цифре после тачке?</para
></question>
<answer
><para
>Позовите дијалог за подешавање преко траке менија, <menuchoice
><guimenu
>Подешавање</guimenu
><guimenuitem
>Подеси К‑калк...</guimenuitem
></menuchoice
>. Попуните <guilabel
>Постави децималну тачност</guilabel
> и наместите обртач тако да показује 2.</para
></answer
> </qandaentry>
<qandaentry>
<question
><para
>Шта је са тачношћу?</para
></question>
<answer
><para
>Главни фактор који одређује тачност <application
>К‑калка</application
> јесте да ли Ц библиотека подржава тип <type
>long double</type
>. Ако подржава, то ће се открити при компиловању <application
>К‑калка</application
> и употребити као основни тип података за представљање бројева. </para>
<para
>Поставите <guilabel
>Тачност</guilabel
> у <application
>К‑калковом</application
> дијалогу за подешавање тако да горња рачунања раде исправно. Препоручујемо тачност 14 ако је основни тип података у вашој копији <application
>К‑калка</application
> <type
>long double</type
>, иначе 8 до 10.</para>
<para
>Већа тачност не води нужно бољим резултатима. Поиграјте се мало с тачношћу да бисте видели на шта мислимо.</para>
</answer>
</qandaentry>
</qandaset>
</chapter>
&commands;
<chapter id="copyright">
<title
>Заслуге и лиценца</title>
<para
>© на <application
>К‑калк</application
>:</para>
<para
><personname
><firstname
>Бернд</firstname
> <othername
>Јоханес</othername
> <surname
>Вибен</surname
></personname
>, 1996–2000</para>
<para
>тим КДЕ‑а, 2000–2008</para>
<para
><personname
><firstname
>Иван</firstname
> <surname
>Теран</surname
></personname
> 2008–2013</para>
<itemizedlist>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Бернд</firstname
> <othername
>Јоханес</othername
> <surname
>Вибен</surname
></personname
> &Bernd.Johannes.Wuebben.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Иван</firstname
> <surname
>Теран</surname
></personname
> &Evan.Teran.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Еспен</firstname
> <surname
>Санд</surname
></personname
> &Espen.Sand.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Крис</firstname
> <surname
>Хауелс</surname
></personname
> &Chris.Howells.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Арон</firstname
> <othername
>Џ.</othername
> <surname
>Сајго</surname
></personname
> &Aaron.J.Seigo.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Чарлс</firstname
> <surname
>Семјуелс</surname
></personname
> &Charles.Samuels.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Дејвид</firstname
> <surname
>Џонсон</surname
></personname
> &David.Johnson.mail;</para
></listitem>
</itemizedlist>
<para
><application
>К‑калк</application
> је инспирисан програмом <command
>xfrmcalc</command
> <personname
><firstname
>Мартина</firstname
> <surname
>Бартлета</surname
></personname
>, чији је мотор стека још увек део <application
>К‑калка</application
>.</para>
<para
>© на документацију, 2001, 2002, 2005, 2006, 2010:</para>
<itemizedlist>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Бернд</firstname
> <othername
>Јоханес</othername
> <surname
>Вибен</surname
></personname
> &Bernd.Johannes.Wuebben.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Памела</firstname
> <surname
>Робертс</surname
></personname
> &Pamela.Roberts.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Џесика</firstname
> <surname
>Хол</surname
></personname
> &J.Hall.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Ан Мари</firstname
> <surname
>Мафу</surname
></personname
> &Anne-Marie.Mahfouf.mail;</para
></listitem>
<listitem
><para
><personname
><firstname
>Ајке</firstname
> <surname
>Крумбахер</surname
></personname
> <email
>eike.krumbacher@x-eike.de</email
></para
></listitem>
</itemizedlist>
<para
>Превео Драган Пантелић <email
>falcon-10@gmx.de</email
>.</para
>
&underFDL; &underGPL; </chapter>
</book>
<!--
Local Variables:
mode: sgml
sgml-minimize-attributes:nil
sgml-general-insert-case:lower
sgml-indent-step:0
sgml-indent-data:nil
End:
-->
Generated by dwww version 1.15 on Thu Jun 27 10:01:53 CEST 2024.